Četvoro arhitekata, dobitnika nagrada, govore o svojim iskustvima projektovanja domova u skladu sa principima Maharišijeve Sthapatja Vede:
Izgled Fairfelda u Ajovi brzo se menja. Skoro preko noći građevinski bum je preplavio mali grad (10 000 stanovnika), na jugoistoku Ajove, dom Maharišijevog univerziteta menadžmenta. Zapravo, neki od lokalnih poznavaoca prilika kažu da se u ovom gradu upravo sada gradi više novih kuća i poslovnih zgrada nego bilo kada u njegovoj 150-to godišnjoj istoriji. Skoro sve građevine koje se grade imaju nešto zajedničko: Projektovane su i građene u skladu sa neprolaznim principima arhitekture koja je u skladu sa prirodnim zakonom-Mahariši Sthapatja Vedom. Građevinski bum je pretvorio Fairfieid u nacionalni primer za vlasnike kuća i preduzetnike nekretninama koji bi želeli da uključe kompletni sistem arhitektonskog projektovanja u njihove građevine.
Fairfieid je i dom velikog broja jako iskusnih arhitekata iz celog sveta koji su uspešno uklopili tradicionalni način projektovanja sa principima Maharišijeve Sthapatja Vede. Njih četvoro govori za časopis "Prosvetljenje" o iskustvima u projektovanju domova i poslovnih zgrada u skladu sa Prirodnim Zakonom.

Prosvetljenje: Šta vam se najviše sviđa u vezi sa Mahariši Sthapatja Veda projektovanjem?
Jonathan Lipman: Mi, arhitekti dvadesetog veka napravili smo pravu zbrku od našeg rada. Na primer, kreirali smo način stanovanja koji posle 20 godina mora da bude odbačen, jer je podsticao kriminal. Ali mi i dalje rutinski projektujemo građevine koje truju njihove korisnike, tako da smo morali da izmislimo novi termin "sindrom bolesnih građevina". U Maharišijevoj Sthapatja Vedi imamo pristup pouzdanoj seriji pravila arhitektonskih uzroka i posledica, tako da po prvi put u modernoj istoriji možemo biti sigurni da projektujemo građevine koje će imati povoljne uticaje na njihove korisnike. Ovo je uzbudljivo, i vrlo ispunjavajuće za jednog arhitektu.
Tony Lawlor: Maharišijeva Sthapatja Veda nudi ispunjenje onoga što sam hteo da radim kada sam postao arhitekta. Otišao sam da se bavim industrijskom arhitekturom, ne samo da bih imao posao, već da bih mogao da osetim duboku povezanost i ispunjenost koja dolazi od projektovanja građevina na ispravan način. Sa Maharišijevom Sthapatja Vedom, dom nije samo kutija gde stavljate svoje stvari; to je zaista mesto za stanovanje na zemlji koje vas usklađuje sa procesima u Prirodi.
Henry Dearborn: Sa Maharišijevom Sthapatja Vedom sve ima razlog, sve ima smisao, sve u sebi ima red. Nedavno sam posetio Vašington DC, prošao sam kroz mnoge kuće u najskupljim delovima grada, i to je pravi haos. Izgleda da arhitekti razmišljaju samo kako da izmisle nešto novo, kako bi kuće načinili što interesantnijim-toliko čudnih uglova i različitih karakteristika. Kao da su bili zamoreni onim što rade. Sa Maharišijevom Sthapatja Vedom uvek postoji razlog zašto nešto radimo, što kreira istinsku lepotu i red u celoj građevini.

Prosvetljenje: Kako biste opisali Maharišijevu Sthapatja Vedu kolegama arhitektama?
Jonathan Lipman: Rekao bih da je iz najstarije kulture na svetu - Indije, zemlje Veda-Mahariši Maheš Jogi izneo seriju neprolaznih principa koji opisuju fini mehanizam iz kojeg priroda kreira proporcije i oblike objekata, kao što su planete, zvezde. drveće i ljudska tela. Stara disciplina Sthapatja Vede daje nam ove principe i omogućava arhitektima da ih upotrebe u kreiranju kuća i poslovnog prostoga. Istovremeno, i kada se projektuje. - i kada ljudi žive u tim kućama - ima se najdublje iskustvo "biti kod kuće" jer se kreira okolina koja je potpuna.

Prosvetljenje: Kako arhitekte i javnost reaguju na ove principe?
Tony Lawlor Većina arhitekata prosto prigrli ove principe kad ih počne primenjivati, jer su oni suština arhitekture - oni su DNK arhitekture. Na neki apstraktan način arhitekte ih studiraju tokom njihovog školovanja i videli su ih u mnogim slavnim građevinama kroz istoriju, ali iznenada, oni postaju konkretni kroz Maharišijevu Sthapatja Vedu.
Carmen Quinton: Radila sam na Maharišijevoj Sthapatja Veda kući u Montrealu. a jedan od zahteva bio je da se. što se izgleda tiče. kuća uklopi i stopi sa ostalim kućama u susedstvu. Vlasnici nisu želeli da se kuća ni na koji način izdvaja, u obliku, ili formi. Pošto je kuća sagrađena, ljudi su kucali na vrata i govorili: "Moram da vidim vašu kuću. mada ne znam zašto." Oni bi ulazili u kuću i bez da su išta znali o primenjenim principima, govorili bi. "Oh. ja se tako dobro osećam ovde. Ne želim odavde da odem. Ovo je najlepša kuća u koju sam ikada ušao". To je bio divan dom - sigurno je daje u tom kraju bilo mnogo skupljih kuća - ali ljudi iz ove kuće jednostavno nisu želeli da odu.

Prosvetljenje: Štaje budućnost Maharišijeve Sthapatja Vede u Severnoj Americi?
Tony Lawlor: Želja za posedovanjem doma je jedna od najosnovnijih ljudskih želja. Ljudi su shvatili da bez obzira koliko je kuća skupa i složena ona ne mora nužno da kreira osećaj doma. Tako da će ljudi neizbežno, u potrazi za stvarnim domom doći do Maharišijeve Sthapatja Vede.
Carmen Quinton: Održala sam simpozijum o Maharišijevoj Sthapatja Vedi u Ontariju, Kanada. Simpozijum je bio otvoren za javnost, bilo je prepuno. Posle toga ljudi su dolazili i govorili: "Ne želimo da se vratimo u naše domove posle ovog znanja koje smo večeras čuli". Čak i u ljudima koji nikada ranije nisu čuli za Maharišijevu Sthapatja Vedu, ono što su ovde čuli je odjekivalo na najdubljim nivoima njihovih bića i oni su to prigrlili. Svako želi nešto bolje u svom životu. Zato je Maharišijeva Sthapatja Veda budućnost arhitekture. Mi samo treba to da kažemo ljudima. A oni treba da iskuse ovo duboko znanje... ovo predivno znanje koje čini svaki deo njihovog života boljim.
Jonathan Lipman. A.I.A.. je glavni arhitekta kompanije "Maharishi Global Construction" i direktor konsultantskog servisa za Severnu Ameriku za Maharišijevu Sthapatja Vedu. Jon je nadgledao izradu preko 150 projekata kuća i poslovnog prostora, po Maharišijevoj Sthapatja Vedi u celoj Americi. Dobitnik je nagrada i bivši predsednik komisije za očuvanje građevina Frank Loyd Wright-a.
Henry Dearborn bio je arhitekta za oblast Vašington DC više od 20 godina, najpre projektujući jedno-porodične kuće a kasnije tip apartmanskih kuća. On u svom radu primenjuje Maharišijevu Sthapatja Vedu pet godina.
Tonv Lawlor je arhitekta 25 godina, najpre je radio za veliku arhitektonsku firmu u San Francisku koja je projektovala visoke poslovne zgrade. Pre deset godina došao je u Fairfield gde je radio uglavnom stambene objekte. Takođe je autor dve knjige koje kritički sagledavaju sadašnju arhitektonsku praksu.
Carmen .Quinton. O.A.Q. je arhitekta preko 25 godina, a enterijer i arhitekturu predaje 15 godina. Pre dolaska u Fairfield. pre 12 godina, bila je partner jedne od najstarijih firmi u Montrealu gde je projektovala objekte obrazovne namene, komercijalne, industrijske i civilne građevine, a dobitnik je nagrade iz oblasti restauracije istorijskih objekata. Bila je osnivač ranijeg MIU Instituta za Maharišijevu Sthapatja Vedu, a ove principe u svom radu koristi skoro deset godina.